Тврдоћа полиуретанских компоненти{0}}отпорних на хабање је критичан показатељ отпорности материјала на компресију и удубљење; обично се изражава коришћењем скале тврдоће по Шору (Схоре А или Схоре Д)*. Полиуретанске материјале који показују већу еластичност обично карактерише тврдоћа по Шору А, која обично спада у опсег од 60А до 95А. Супротно томе, компоненте које захтевају супериорну отпорност на хабање и крутост користе Схоре Д тврдоћу, углавном у распону од 20Д до 50Д. Мерење тврдоће се обично врши помоћу стандардног дурометра, који процењује отпорност материјала на удубљење притиском на индентор одређене величине у његову површину. Што је већа тврдоћа, то је већа отпорност материјала на хабање и већа је носивост-оптерећења, мада његова еластичност може бити мало смањена.
Избор тврдоће полиуретанских компоненти-отпорних на хабање директно утиче на њихове оперативне перформансе. Компоненте веће тврдоће су погодне за окружења са високим-ударцима и високим{3}}абразијама-као што су оне које се налазе у дробилицама за рударство и кошуљицама кугличних млинова-где ефективно продужавају век трајања. Насупрот томе, компоненте мање тврдоће су идеалне за апликације које захтевају апсорпцију удара, заштиту опреме или руковање ломљивим материјалима-као што су прорезане палубе вибрационих сита и кошуљице резервоара- јер помажу да се лом материјала и хабање опреме минимизира.
